EPS = Državni monopol (u najpogrdnijem smislu)

Eto, bilo mi dosadno, pa pomislih kako bi bilo lepo kada bi mi umesto visokih računa za struju stizali nešto niži iznosi. I tako ja odlučih da se u svojoj 34-oj godini konačno osamostalim od svojih roditelja - barem energetski.

Eh pa sad. Ovaj prvi pasus već zvuči i previše kritički za jednog člana DS-a. Pa šta onda ? Znači li to da moram da ćutim ? Moram li svojim nečinjenjem prećutno saučestvovati u narodnoj otimačini. NE ! Jer me to gospodo draga mnogo boli.

Moram li da ćutim o tome kako EPS na svoju ruku donosi odluke tipa "uvođenje saglasnosti" ? A šta je to "saglasnost" uopšte ? Za neupućene - ako želite razdvojiti obračun potrošnje električne energije potrebna vam je "saglasnost". Ali ne od boga oca, nego od boga EPSa. Dobar dan, hoćete li mi dozvoliti da razdvojim potrošnju električne energije na dva dela. Ček da razmislimo. Ajde, daćemo ti saglasnost. A saglasnost je u stvari cifra od koje će vas zaboleti glava. Ima da dignete i kredit ako treba, ali požurite jer EPS naravno zadržava sva prava izmene cenovnika, a da vas pritom ni ne obaveste iako ste ušli u proceduru. Tako je bilo i u mom slučaju.

Dakle ušao sam u proceduru dobijanja "saglasnosti". U Vrbasu mi je sasvim kulturan i suzdržan službenik dao sve informacije o dobijanju "saglasnosti". Sve po redu. Prvo merenje uzemljenja (2500 din). Zatim plaćanje "saglasnosti" (50.000 din). Kod ovog koraka sam razume se bio prinuđen da dignem kredit. Dok sam ja završio proceduru oko dobijanja kredita (10 dana) je došlo do izmene cenovnika. Sada je saglasnost koštala oko 60.000 din. Ja šta ću, nego da pozajmim pare. To sam i uradio i konačno platio ceh u krčmi kod EPSa. Onda je na red došla i kupovina sata (brojila). To me je koštalo oko 25.000 din. Da bi računica bila potpuna moram da naglasim da je i majstor naplatio oko 2500 din za ugradnju sata. Sve to je dakle koštalo oko 90.000 din.

I dolazi momenat razdvajanja potrošnje između mene i mojih roditelja. Dolazi ekipa iz EPSa. Stručnjaci ! Ekipa koja bi u svakom pogledu trebala opravdati ime EPSa. Ali ne ! Ipak je ovo Srbija. Došli su i nikog ništa ne pitaju. Nema pitanja: "Imate li uključeno nešto od uređaja?". Ne pitaju, nego istog momenta isključuju struju - stručnjaci ! I naravno da mi je bio uključen kompjuter. Sva sreća pa je crkao "samo" UPS. To je samo dodatnih 60 eura štete. Nije to strašno kada rade stručnjaci - može to i gore. Šta ? Da ih tužim ? Pa oni su sve i svja. Nisam toliko lud.

A sve to da nebih plaćao račune od 20.000 din, nego 10 x manje. Sve to zbog crvene zone.

Ah, da ne zaboravim i ovo. EPS mimo svih zakona naše države, građanima Srbije izlazi u susret tako što ne isključuje one korisnike koji plaćaju bar deo duga. Znači sposobni su i radi da vas kreditiraju koliko god treba. I sve je u redu dok plaćate bar deo duga. Sve može na rate i sve može na dođeš mi - dođem ti. Ali ako vam treba "saglasnost" - onda zaboravite da vam EPS izađe u susret. Kredit - NEMA ŠANSE ! ČINJENICA JE DA IM VIŠE ODGOVARA DA VAM NAPLAĆUJU CRVENU ZONU UMESTO SAGLASNOSTI. Zato vam neće dozvoliti odloženo plaćanje. Oni više vole da visite u crvenoj zoni nego da skupite lovu za "saglasnost".

O "kvalitetu" njihove usluge ni ne želim da pričam, jer taj kvalitet ni ne postoji. Postoji samo državni monopol koji je alatka za otimanje para.

Da li je to fer prema narodu Srbije ? I treba li da ćutimo o ovome ?

Kada je bilo koji sudija poništio sopstvenu odluku?

Kada se uopšte desilo da neki sudija / arbitar promeni sopstvenu odluku? Kao puj pike ne važi.

Ja lično se toga ne sećam. U stvari 100% sam siguran da se tako nešto u istoriji čovečanstva nikada nije ni desilo.

Ljudi su veoma često iracionalni po tom pitanju. Ako mi ne verujete samo idite na bilo koju fudbalsku utakmicu i već nakon 5 minuta ćete biti svedok kako igrač "oštećenog" tima pritrčava sudiji i ulaže prigovor. Naravno, nakon toga dobija i žuti karton.

Ali cilj ovog bloga naravno nije priča o fudbalu. Ja ovde pričam o poigravanju "naših" političara koji u sav glas najvećim svetskim silama upućuju svoj ultimatum: "Srbija ne želi u Evropsku Uniju sve dok se ne poništi odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova". Postavlja se pitanje da li su ti "naši" političari zaista svesni da svetske velesile neće povući svoju gore navedenu odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova? Ja sam ubeđen da su oni toga veoma svesni. Ali čemu onda takve izjave?

Činjenica je da gospoda iz narodnjačke koalicije sve više guraju Rusiju u prvi plan. Setite se nepovoljnog aranžmana sa gasovodom. Sada neko može reći: "Ali kakve to veze ima sa evroatlantskim integracijama?". I nema, ali ako cilj ove koalicije nije ulazak u EU, onda je logično da te stranke gledaju u suprotnom pravcu.

Takođe se postavlja pitanje šta će se desiti sa narodnjačkom koalicijom, ako Srbija postane kandidat za članstvo u EU? Odgovor je jednostavan - ta koalicija bi prestala da postoji. Možda će neko pomisliti da je ovo smeo zaključak, ali srpska politička scena sve više deluje bipolarno. S jedne strane su konzervativci i nacionalisti, a sa druge strane liberalno orijentisane i stranke centra. Dakle - ko gubi, a ko dobija? U slučaju članstva ili približavanja EU gube oni prvi. Ključ njihove pobede može biti samo udaljavanje od zapadnih sila i EU. Njima jednostavno odgovara status quo. Ništa nesme da se menja, jer oni žele da zadrže svoju moć. Nadam se da vam je ova analogija jasna.

I na kraju preostaje da se vratimo na fudbalski teren. Dakle, da li će sudija povući svoju odluku? Neće! Ko dobija žuti karton? Građani Srbije. Ko ubira prihode od prodaje karata sa meča? Vojislav Koštunica.

Idete li na utakmicu?

Politička demagogija

Kao svoj prvi blog sam izabrao temu političke demagogije.

Mnogi mladi ljudi su nažalost totalno nezainteresovani za političke (ne)prilike u našoj zemlji. To naravno nije dobro, jer je činjenica da našim sudbinama danas odlučuju kvazi-patriote i demagozi. Takođe stoji i činjenica da ako mladi ljudi ne odluče da preuzmu stvar u svoje ruke - onda ova zemlja neće napredovati nego će samo srljati u sve dublji mrak i tamu 90-ih godina.

A kada kažem demagozi, mislim na sve one neiskrene političare kojima je važan samo sopstveni interes - ljude koji tako dobro manipulišu našim sudbinama.

Pre svega mislim na Vojislava Koštunicu. Njegova teza da je potpisivanje SSPa u stvari naše priznanje nezavisnosti Kosova je u najmanju ruku čist bezobrazluk. Gospodin Koštunica to može da priča samo svojim nepismenim biračima kojih u ovoj zemlji nažalost još uvek ima jako puno. A za sve one koji znaju da čitaju evo i teksta sporazuma: SSP

Titulu drugog demagoga nosi Velja Ilić. Gospodin koji bez po blama šutira novinare i koristi svaku priliku da javno ispolji svoju kočijašku elokvenciju, a pritom smatra da je od Boga dan i da u ovoj zemlji nema njemu ravnog - ima hrabrosti da gradi autoput do Požege. Šta reći? Katastrofa...

Gospodin Dačić. Ovaj uvaženi srpski "patriota" bi dao sve da je rođen malo ranije. Tako ne bi bio u večitoj senci svog preminulog vođe - nesuđenog Haškog zločinca Slobodana Miloševića. Ne bi bio osuđen na milost i nemilost svojih suparnika sa srpske političke scene - Srpske Radikalne Stranke. I ne bi držao one svoje "pijane" govore za skupštinskom govornicom. Ne bi ni tražio utehu kod svojih malobrojnih vernih glasača - koji su usput rečeno još uvek u penziji.

Gospoda Vadikali ili Karlobag-Ogulin-Virovitica ili pucajmo na studente ili zatvorimo medije ili obucimo uniforme ili ajmo u Rusiju... ili 500.000.000.000 dinara....

O Samardžiću, i ostalim satelitima neću ni da pričam. Oni su tek smešni.

-------------------------------------------------------

Dakle to su ljudi koji će voditi Srbiju ako im mi to dozvolimo. Naša pasivnost, nezainteresovanost, bezvoljnost je upravo ono što njima odgovara, jer znaju da mi mladi ljudi svoj glas nikada nebi dali njima. Pa ako je tako, zašto to onda činimo svojim nečinjenjem?

Moja poruka za sve vas glasi: BUĐENJE