20 фебруар 2015

KULA GORI, A BABA SE ČEŠLJA (POLITICS DEBUNKED)


O SPOSOBNOSTIMA I "VRLINAMA" LOKALNIH POLITIKANATA

- Kao prvo, gotovo svi lokalni političari nemaju adekvatno obrazovanje.
- Ono što je takođe porazno jeste činjenica da ako izuzmemo školsku lektiru mnogi od njih nikada nisu pročitali nijednu knjigu u životu.
- Veliku većinu tih ljudi "krasi" tzv. super ego, koji ih potpuno nesvesno ograničava u komunikaciji.
- Malo koji lokalni političar ima sposobnost asertivnog pristupa, pa svaka osoba koja je prinuđena da komunicira sa njima mora da prilagođava vlastiti pristup u onoj meri koju njihov ego može da istrpi.
- U razgovoru sa njima može biti samo jedan. Ja, pa ja ili ja Paja.
- Kvalitet pomenutih razgovora je najčešće na nivou: Selo gori, a baba se češlja (Radoš Bajić style) - ređe na nivou "Sulejman Veličanstveni" (zbog lokalnih intriga).

A KAKO TO FUNKCIONIŠE U PRAKSI?

- Gotovo sve lokalne političke stranke "delegiraju" svoje predstavnike koji učestvuju u međusobnoj "korespodenciji".
- Sukob individualnih interesa je doveo do toga da mnogi od njih međusobno ne razgovaraju. Međutim, svi oni komuniciraju posredno i to preko drugih učesnika u lokalnoj politici, jer ovi prenose sve željene informacije do onih kojima se upućuju političke poruke.
- Mali je broj onih koji su "dobri" sa svima. Ti "političari" posreduju između svih lokalno političkih oponenata, pa su često i poželjan sagovornik, jer su obično upućeni u zbivanja, kao i u sve lokalne tračeve. (Radio Mileva style)
- Često su organizovani u stada, što im donosi ključnu prednost u odnosu na pojedince ili grupe nepodobnih učesnika koji prete da ugroze njihove pojedinačne interese.
U tim slučajevima nastupaju svi zajedno i staju u odbranu svojih "časnih" kolega ako je reč o njihovim političkim liderima. U slučaju da je ugrožen neki od manje bitnih članova njihovog stada, spremni su i na kompromis u vidu žrtvovanja figura. (Gari Kasparov style)
- Jedna od posebno efikasnih metoda koje koriste pojedini "nadareni" političari nosi naziv "Zapljuni, pa vladaj". Ona podrazumeva kreiranje određene teze, tj. lažne informacije koja se zatim usmerava u pravcu njihovih političkih oponenata. Takve "informacije" se zatim prenose od usta do usta - ili još bolje reći od telefona do telefona. (Jozef Gebels style)

ZA ČIJE BABE ZDRAVLJE?

- Jasno je da su nam ti ljudi oduzeli 25 godina života. Postavljaju se dakle pitanja zašto smo ih birali i da li je moguće da smo bili toliko slepi ili glupi?
- Takođe je jasno da su oni uvek vodili računa isključivo o svojim ličnim interesima i ambicijama. Velika većina tih ljudi je aktivna na lokalnoj političkoj sceni više od 10 godina. Gde je Kula bila pre 10 godina, a gde je sada? Da li se ijedan od njih ikada ogradio od politike koju je sprovodila njegova stranka ili koalicija? Nije!
- Ako već živimo u svinjcu lokalne politike, da li to znači da smo prinuđeni da se valjamo u blatu ako želimo da odradimo nešto zaista kvalitetno za ovaj grad ili opštinu?
- Ako su već toliko uvezani, ima li prostora za jedan novi i potpuno otvoren, a uz to i sposoban lokalno-patriotski tim?
- Da li smo svi zajedno oguglali, pa više i nismo u stanju da prepoznamo ljude koji zaista imaju iskrenu nameru da rade za opšti interes svih građana?
- Ima li kod naroda još uvek herca, tj. hrabrosti da svi zajedno stanemo u odbranu svojih urođenih principa, tj. pozitivnih vrednosti?
- Vredi li se boriti ili možda smatrate da je najlakše predati se i utonuti u živo blato lokalno političkih interesa sa gore navedenom "gospodom" politikantima?

MOJ LIČNI STAV

Nema predaje! Nema kukavičluka! Nema odustajanja! Samo napred i bez oklevanja! Jedini izbor jeste BORBA!

Svako poklapanje sa stvarnim osobama i lokalnim politikantima je namerno! Da, ovo je #menšnles

19 фебруар 2015

O ostavci i izlasku iz SDS-a i o formiranju grupe građana

25. 12. 2014. god. sam podneo ostavku na mesto predsednika inicijativnog odbora SDS Kula. U politiku sam ušao 2006. godine, pre svega jer sam želeo da utičem na kvalitet života ljudi u našoj lokalnoj sredini. Ne bežim od toga da sam i sam imao neke lične ambicije, ali ih nikada nisam stavljao na prvo mesto, tj. ispred interesa građana.

Prošle godine kada sam napustio DS i zajedno sa svojim kolegama osnovao NDS (SDS) sam verovao da će ta organizacija imati kapacitet da menja lokalno okruženje. Međutim, NIJEDNA stranka danas u Srbiji ne vodi računa o malim mestima, pogotovo ne o provincijskim naseljima kakva su Kula, Crvenka, Sivac, itd... Sve političke partije su danas centralizovane i unutar sebe nedemokratske (neke manje, neke više). A što je najgore, svaka od njih podrazumeva da njenom lideru ili njoj samoj daješ blanko podršku, pritom ne pitajući da li je strategija ispravna, kao ni šta se krije iza nje. To je za mene potpuno neprihvatljivo! Ako učestvujem u nečemu, onda jednostavno moram da znam celu priču! Pošto to nije bilo moguće, bio sam prinuđen da se povučem sa pozicije predsednika inicijativnog odbora.

28. 01. 2015. god. je Izvršni odbor SDS najzad doneo odluku o imenovanju Gojka Tešovića kao poverenika SDS u Kuli. Gojko je moj dobar prijatelj i zaista mi je drago što je ta uloga poverenika dodeljena baš njemu. Kao čovek i kao prijatelj će uvek imati moju podršku. Na kraju krajeva, u SDS-u se nalaze zaista kvalitetni i dobri ljudi. Mnogi od njih su i moji lični prijatelji. Svima njima zajedno želim puno sreće i uspeha u daljem radu.

Danas, 19. 02. 2015. god. donosim odluku o napuštanju SDS-a iz pre svega moralnih razloga. Već neko vreme radim na formiranju grupe građana. Zato i smatram da bi moj dalji ostanak u SDS-u, dok uporedo radim na tome da formiram GG bio krajnje nekorektan prema svima onima koji su doneli odluku da ostanu u stranci.
Ne žalim nijednog sekunda što sam učestvovao u NDS (SDS) priči, jer sam kroz nju upoznao mnoge zaista kvalitetne ljude. Takođe mi se pružila prilika da prvi put kroz jednu kampanju pokažem i dokažem ono što nisam uspevao kroz unutarstranačko delovanje u DS-u. Podsećanja radi, NDS Kula je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima ostvarila treći najbolji rezultat u kulskoj opštini. Smatram da je to rezultat rada kompletnog tima i mene samog koji smo na krajnje kvalitetan i efikasan način zajedno sproveli kampanju i došli do prihvatljivog rezultata. Hvala drugari!

Želim da svoje znanje i političko iskustvo stavim u službu svih onih koji su u našoj maloj sredini razočarani i koji trenutno nemaju kome da daju sopstveni glas ili podršku. Želim da okupim čiste i obrazovane ljude koji su spremni da preuzmu odgovornost i da svojim radom i aktivnostima unaprede život građana u našoj opštini. Verujem da je to moguće i želim da se angažujem u tom pravcu. Ovo je zapravo moj poslednji pokušaj da kroz svoje lokalno političko delovanje ostvarim nešto što može da unapredi život svih nas koji ovde živimo. U tom smislu Vas pozivam da se priključite ovoj ideji, tj. pokretu.

14 фебруар 2015

O najboljim neprijateljima

Danas nešto razmišljam i prisećam se osećaja jedinstva i kvaliteta međuljudskih odnosa koje smo imali za vreme bombardovanja `99. godine. Iako tu godinu svako od nas pamti kao jednu od najgorih kroz koje smo prošli, mislim da možemo da se složimo u tome da je to jedini put u toku naših života kada smo svesno i dobrovoljno poništili sve razlike i ideologije koje su nas razdvajale - na leve i desne, četnike i partizane, žute i plave, itd... Imali smo zajedničkog neprijatelja, ali i zajedničke ciljeve: da budemo slobodni i da odbranimo interese našeg naroda i zemlje.

Izgleda da trenutno nismo sposobni da zajedno dođemo do konsenzusa koji bi vodio ka dostizanju svih naših ciljeva. Možda zbog toga što nemamo zajedničkog neprijatelja? Ili zbog toga što smo postali neprijatelji jedni drugima?
Ja u stvari mislim da smo svi zajedno slepi, a možda i glupi. Jer ako nisam u pravu, kako onda objasniti to što ljudi vide a ne vide, čuju a ne čuju, osete a ne osete? Mislim da je nakon svih propalih revolucija i zgaženih snova, kao i svih srušenih nadanja svako od nas ili bar većina ljudi posegnula za poslednjom odbrambenom opcijom, a to je guranje pod tepih! Jer ako je sve propalo, ako je sve poništeno, ako nema nade, onda nema ni izbora.

Ja međutim smatram da su takav princip i "filozofija" sami po sebi gubitnički. Nekako verujem da izlaz uvek postoji. Čovek ako veruje da će mu biti loše, onda će mu biti još gore. Ako pak veruje da će mu biti dobro, onda jednostavno mora da ide u tom pravcu da mu svakim danom bude bar malo bolje.

Najzad, da se vratim na onaj svoj uvod.
Ako smo na temelju mnogih loših stvari imali jedinstvo i pozitivan pristup koji je na kraju ipak doneo neku promenu; ako nas je pokretao naš zajednički neprijatelj; ako smo se odrekli svih naših ideologija i razlika - onda jedino što preostaje jeste da prestanemo da guramo pod tepih, da širom otvorimo oči, da dobro načuljimo uši, da obratimo pažnju na svoje emocije i na sve ono što osetimo i da najzad prihvatimo jedni druge!
Jer jedino tako možemo zajedno do svih naših ciljeva. I jedino tako možemo da ostvarimo konsenzus i da idemo dalje u neku novu zajedničku budućnost.

Još samo preostaje da se svi zajedno probudimo, a onda umijemo i pogledamo svoj odraz u ogledalu. Tek tada ćemo shvatiti da je neprijatelj koga smo tako dugo čekali već spreman i da željno iščekuje naš polazak putem uspeha i pozitivne izvesnosti.

Čuvajte svog najboljeg neprijatelja!