06 јун 2014

#NecuDaCutim

Devedesetih se sećam kao kroz maglu. Sećam se da sam tok svojih misli još dok je svo to ludilo i trajalo, pokušavao da skrenem u meni tada lepšem i pozitivnijem smeru. I uglavnom mi je i polazilo za rukom, da ne kažem glavom. Pa ipak se sećam svog tog sivila i mraka, svih onih silueta - ljudi koje smo i nekako podsvesno krivili za upropašćene godine naše mladosti.

Znali smo ko su i šta su. Znali smo da pripadaju nekom nama dalekom miljeu - jednom potpuno neprihvatljivom okruženju. Vid zaostavštine iz nekih nama dalekih vremena. Ljudi vaspitavani i odgajani prostom inercijom, kroz primitivizam i zatucanost sopstvenih roditelja.


Ja lično nikada nisam pravio jasnu razliku između učesnika filma "Vidimo se u čitulji" i gore navedenih pojedinaca. Zaista, u čemu se ogleda ta razlika? I jedni i drugi su naučeni da se svet okreće oko njih samih. I jedni i drugi gledaju isključivo sopstvene guzice i kako da ostvare samo sopstvene interese. I jedni i drugi su spremni da gaze preko mrtvih. Ni jedni, ni drugi, ne haju da ugroze slobode i prava drugih ljudi, ako će tako završiti nešto za sebe.

Dakle, ja ne govorim o ideološki zadojenim fanaticima, nego o potpuno pragmatičnim i praktičnim, inteligentnim ljudima, koji jako dobro razumeju kako sistem funkcioniše. Govorim dakle o drskim pojedincima koji sa lakoćom pronalaze sve rupe u zakonu, tj. u sistemu koji je i skrojen samo za njih.

Ljudi pričaju o petom oktobru kao o propuštenoj šansi. O revoluciji koja je izgubila svaku svrhu i smisao, istoga momenta kada se i desila. Ljudi takođe kažu da su pogane demokrate krive što smo svi zajedno kao pojedinci i kao narod izgubili šansu da stvorimo bolje društvo i bolji život. Međutim, ono što ljudi ne razumeju jeste da to nije stvar demokrata, niti politike, niti ubeđenja i ideologije, već samo ljudi i njihovih namera. 

I tu najzad dolazim do svoje poente, a to je da su oni isti ljudi iz devedesetih, koji su nam sve vreme bili odvratni i neprihvatljivi, čak i sada duboko integrisani u sve organizacije i političke stranke. Ja dakle ljude ne delim po političkim opredeljenjima, već po tome da li su oni ljudi ili neljudi. To nema nikakve veze ni sa socijalistima, ni sa demokratama, niti sa naprednjacima. Politički pragmatizam tih gore navedenih pojedinaca se u stvari ogleda u njihovoj spremnosti da prihvate bilo kakve političke ideologije i usmerenja kako bi ostvarili sopstvene ciljeve i bolesne ambicije. 

Oni su dakle svih ovih godina prisutni i pomešani svuda međ narodom. Ničim ne odaju sopstvene namere, ni prisustvo. Uvek su potpuno legalni, a na izborima im dajemo i puni legitimitet. Potpuno su neprepoznatljivi. Najčešće i sebi samima. Ostaju pritajeni dok ne kušaju vlast - taj drevni afrodizijak snage i moći. Tek nakon toga oni menjaju obličje i transformišu se u životinje. Mi koji ih posmatramo sa strane, nekada ne primetimo sam čin transformacije, već njihovo izmenjeno ponašanje pripisujemo neiskustvu i novim okolnostima. Često odbijamo da prihvatimo gorku istinu: a to je da su oni u tom trenutku u svoj svojoj biti ono što su oduvek i bili - oni sami. 

Međutim, oni se s vremena na vreme i sami razotkriju. Da biste to prepoznali, nije vam potrebna oštrina oka, već oštrina uma i malo zdravorazumskog rasuđivanja. Potrebno je dakle da što objektivnije sagledate delovanje pojedinaca, pa kada uočite izvesne anomalije, da ih na bolećiv način ne pripisujete njihovom neiskustvu ili greškama, već tome što one zaista i jesu: odraz pohlepe i sebičluka, kao i pojedinačna želja za moć.

Ono što gore navedeni pojedinci ne shvataju jeste činjenica da danas ipak živimo u slobodnom svetu. Možda nismo slobodni i finansijski nezavisni, ali ipak živimo u svetu gde su sve informacije slobodne i na dohvat ruke. Živimo u svetu gde je moguć uvid, ali ne i kontrola interneta i društvenih mreža. Tačno je da mogu da nam uskrate mnoge slobode, ali je nemoguće da nam uskrate spoznaju o tome kako te slobode izgledaju i šta sve one podrazumevaju. Takođe je tačno da mnogi ljudi danas žive u dobrovoljnom ropstvu, ali se naravno podrazumeva da su zbog toga veoma nesrećni i da žarko žele da iskuse deo slobode, pod uslovom da ne snose nikakvu odgovornost ili da zbog toga ne budu na neki način sankcionisani ili kažnjeni. Oni preziru život u ropstvu i sasvim je sigurno da će iskoristiti prvu priliku da uklone ono čime su okovani.

A sada bi najzad morao da povučem jasnu paralelu u odnosu na ono što se trenutno dešava i na koji način to utiče na živote građana. Primitivizam je najzad implementiran u samom vrhu naše države. To jasno vidimo na primeru kako se premijer obraća svojim najbližim saradnicima, dok oni pognutih glava gutaju knedle i nevoljno prihvataju svoje uloge. Vidimo i po tome na koji način se sprovodi populizam s krajnjim ciljem da se stvori kult ličnosti jednog vladara.
Tu pre svega mislim na akcije spasavanja iz smetova i poplava. To vidimo i po nedoslednosti u gotovo svim odlukama. Pre svega u okviru tzv. borbe protiv korupcije, gde premijer sa ciljem lične promocije hapsi najmoćnije pojedince u državi, da bi ih kasnije u nedostatku dokaza oslobodio.
Vidimo i po kvalitetu samog tima, gde i danas sede pojedinci koji godinama unazad ne predstavljaju ništa više od najobičnije karikature. Vidimo i po tome što je praktično pola vlade završilo neke jadne "fakultete" i na krajnje sumnjiv način došlo do nekakvih "diploma". Vidimo i po nekim izjavama premijera u medijima, kojima se poništava autoritet i integritet pojedinih ministara, kao što je na primer ono do kraja sugestivno pitanje upućeno ministru obrazovanja, kada ga je u vezi sa obrazloženjem Stefanovićevog doktorata pitao: "Misliš li i ti da je obrazloženje glupavo?". Da li je zaista očekivao iskreni odgovor?

Pa ipak, ovaj blog post sam pokrenuo sa ciljem da napišem reč-dve o cenzuri i slobodi medija, jer smatram da je aktuelna vlast u tom delu najviše pogrešila u proceni. Ako mi dozvolite da se vratim na sam početak teksta gde sam spominjao one iste ljude koji upravljaju našim životima još od perioda devedesetih pa do sada, obećavam da ću veoma brzo doći i do zaključka ovog teksta. 

Oni su dakle, pogrešili u svojoj proceni. Rade isto ono što su radili oduvek. Ako im ne odgovara ono što se piše po medijima, oni blokiraju te iste medije ili ih čak cenzurišu. Ako im je potreban konstantan uticaj na biračko telo, angažuju veliki broj svojih ljudi (botova) da komentarišu, tj. fiktivno kreiraju stav javnosti. Ako im ne odgovaraju izjave intelektualne elite u našoj zemlji, oni ih brže-bolje oblate preko svojih tabloida, ili još gore satanizuju kreirajući veštačke i lažne afere. Ako im ne odgovara da građani čuju prave informacije ili istinu, oni prosto skreću pažnju javnosti na neke potpuno nebitne stvari i teme. Ako im ne odgovara da se priča o njihovim greškama i nesposobnosti, oni vešto okreću priču u potpuno suprotnom pravcu, pri čemu okrivljuju prethodnike za sve probleme koji su snašli građane Srbije. Nije li to svim našim građanima svojevrsna uvreda inteligencije?

Ali ja opet kažem. Nisu to naprednjaci, ni socijalisti, ni demokrate. Mi ovde imamo problem sa neljudima. Najzad, gde su ti neljudi pogrešili u proceni? Upravo u tome što narod na kraju krajeva ne živi od njihovih laži i propagande koju svakodnevno plasiraju. Narod nešto mora da stavi u usta. Mora da jede! Da kupi hleb i mleko. A oni su se uzdigli toliko visoko - ne shvataju potrebe naroda. Ne vide da je narod gladan!
A taj isti narod, iako gladan, konzumira informacije i pitanje je momenta kada će prepoznati istinu i surovu realnost. A to će se sasvim sigurno desiti veoma brzo. Činjenica je takođe da će sve represivne mere, uključujući i cenzuru medija, samo dodatno ubrzati buđenje naroda. Što ga više budu pritiskali, narod će se sve više opirati, a na kraju sasvim sigurno početi da pruža i otpor. Šta će iz toga da proiziđe, ostaje da se vidi. 

Do tada svi zajedno treba da gajimo slobodu, ali i da se suzdržavamo od svih oblika autocenzure. Sada smo na samom početku. Proćiće još dosta vremena pre nego što se gomila nezadovoljnih ne artikuliše u organizovani pokret otpora. Vredi čekati i raditi na tome. 

Ostanite slobodni!
#NecuDaCutim

1 коментар: